ponedeljak , novembar 20 2017
Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетна / Вести / Друштво / Историјска читанка / Србија у доба Немањића / Борба за самосталност и присаједињење Дукље

Борба за самосталност и присаједињење Дукље

Византијски цар није био сагласан са променама у Србији. Немањиној браћи пружио је уточиште и помоћ, те су ови са најамничком војском кренули на брата. Битку је добио Немања, али положај није могао учврстити без сређивања односа са византијским царем. Успевши у томе он је чекао моменат слабљења Византије, како би се ослободио превелике потчињености византијском цару.После смрти цара Манојла I, Византија слаби, а Немања у савезу са Угарском продире до Софије, а потом и у Дукљу која је била Немањино отечество и права дедовина.

Већину градова на истоку Немања није задржао, Ниш је држао седам година а извесно време под његовом влашћу били су и Скопље, Призрен и градови у Пологу.

Немања је искористио прилику и сарадњом са немачким царем Фридрихом Барбаросом I успео да прошири своје границе на штету Византије. Према казивањима Стефана Немање и његовог сина Саве, иако је у јесен 1190. године изгубио битку од цара Исака I Анђела, Византији вратио само последње заузете територије. Српској држави прикњучене су следеће области и жупе: Травунија (Требиње са Конавлима), Захумље и неретљанска област, Мљет, Зета (Дукља), Пилот, цело Косово и Метохија, осим Призрена, затим све жупе уз леву обалу Јужне и Велике Мораве.

Миром закљученим после битке на Морави 1190. године, Византија је признала Србији све поменуте области и жупе, а самим тим и нове државне границе. Српска држава је тада и стварно извојевала политичку самосталност, а велики жупан је постао суверен владар.Мирни савезнички односи између Србије и Византије учвршћени су браком Немањиног сина Стефана и принцезе Евдокије, синовице цара Алексија II Анђела.

Српски велики жупани нису владали државом на централистички начин као византијски цареви. Према старом обичају они су власт делили са најближим роћацима. Тако је Стефан Немања као велики жупан најпре делио власт са браћом Страцимиром и Мирославом, а касније и са синовима Вуканом и Растком.

Војска и наоружање

Најистакнутије војне старешине средњевековне Србије називале су се војводе. Нижи војни заповедници били су десетници, педесетници, сатници и тисућници.

Сви ратници – војници и велможе – били су обавезни да се о сопственом трошку опремају за рат и наоружају. То су им омогућавали приходи убрани са њихових поседа.

Српска војска је била у стању да мобилише двадесетак хиљада пешака и коњаника, што је за оно доба била велика војска.

Наоружање је било за оно доба разноврсно, већ према томе о каквој се јединици радило.

Црквене прилике

Стефан Немања је испољавао посебну бригу за све послове од значаја за православну цркву у својој држави. Још као удеони кнез он је подигао манастир Св. Николе, манастир посвећен Богородици, а у Расу подигао манастир Ђурђеви Ступови. На речици Студеници, левој притоци Ибра сазидан храм посвећен Богородици Добротворки, данас познат као Студеница, где су касније и почивале свете мошти српског светитеља и заштитника српске државе светога Симеона – Стефана Немање.

Немања је основао, обновио или потпомогао многе цркве у Србији али и изван ње. Њему се приписује још и оснивање манастира Светог Николе на Ибру, затим цркве Свете Богородице на реци Бистрици, и женског манастира посвећеног Богородици у Расу. Обновио је манастир Светих Арханђела у Скопљу и Светог Пантелејмона у Нишу.

Слао је богате дарове чак у Јерусалим – Великој цркви (патријаршији) и цркви Св. Јована Претече, затим Св. Теодосију, Богородици Евергетидској у Цариграду, Св. Димитрију у Солуну, Св. Петру у Риму, Св. Николи у Барију итд.

Даривање цркава у иностранству, поред верских побуда, имало је и политички значај, јер су на тај начин успостављане живље везе са другим земљама.

Немањина браћа су такође подизала манастире: велики кнез хумски Мирослав манастир Св. апостола Петра и Павла на Лиму у Бијелом Пољу, а велики кнез Страцимир моравски Градац код ^ачка посвећен Богородици.

Сви значајнији манастири, било да је њихов ктитор био Немања или неко од његових рођака, добијали су приликом оснивања земљопоседе са зависним становништвом, који су сачињавали манастирско властелинство.

 

претходна следећа

 

проверите такође и

Стефан Немања – монах Симеон

Стефан Немања побожан и дубоко одан православљу, завршава живот као монах Симеон. Зашавши у девету …