ponedeljak , novembar 20 2017
Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3

Стефан Немања – монах Симеон

Стефан Немања побожан и дубоко одан православљу, завршава живот као монах Симеон. Зашавши у девету деценију живота, а пошто се на византијском престолу учврстио таст Немањиног сина Стефана Алексије III Анђео, Немања је одлучио да се одрекне престола и да се закалуђери.

Сазван је државни сабор на коме је Немања за наследника одредио средњег сина Стефана, уместо најстаријег Вукана који је остао да господари Зетом као велики кнез. Најмлађи син Растко требао је да по очевој жељи управља Хумом. Он је заиста неко време и боравио у Хуму, али се одрекао достајанства великог кнеза да би постао светогорски монах. Растко Немањић познатији као свети Сава, отишао је најпрре у руски манастир Св. Пантелејмона на Светој Гори, а потом у грчки манастир Ватопед, где се замонашио и добио име Сава.

Као монах Симеон (од 1196), Немања је неко време боравио у Студеници, а његова жена Ана, као монахиња Анастасија, у Богородичином манастиру у Расу. Сава је убрзо позвао оца да му се придружи и Немања је стигао у Ватопед 2. новембра 1197. године.

Они су богато обдарили и на друге начине помогли светогорске манастире, па су их због тога неки сматрали својим другим ктиторима.

У исто време одлучили су да на Светој Гори подигну српски манастир. Пронашавши један стари манастир по имену Хиландар, они су га готово из темеља подигли, проширили и опремили, у чему је издашно помагао велики жупан Стефан Немањић.

Подизање српског манастира у једном од најважнијих средишта тадашњег православља имало је за српску средњевековну државу посебан политички, културни и међународни значај.

Из Хиландара у коме су боравили монаси Срби и божја служба вршена на српском језику, убрзо је почео да зрачи снажан утицај на целокупан верски живот у Србији, а тиме и на књижевност, уметност, право, па и на научна знања тог времена.Хиландар је вековима чувао и очувао своју улогу једног од најзначајнијих верских и културних средишта Србије.Заслуга за то припада Стефану Немањи и његовом сину Растку.

Канонизација Стефана Немање

Стефан Немања није дуго поживео у Хиландару, умро је 13. фебруара 1199. године. Тело Стефана Немање је остало сачувано у гробу, што је био услов за проглашење светиреља, наиме тело будућег светитеља је требало да остане сачувано неко време после смрти, а да онда из њега потечмиришљаво уље – свето миро. Такође су се морала догађати разна чудотворства, најчешћеисцелења неких болести. Сава је очево тело пренео у манастир Студеницу, у српску земљу. Ту се свето миро појавило у неколико махова, тако да је Симеон понео епитет Мироточиви, а било је и више случајева исцелења. Канонизација је могла бити окончана.

Канонизацијом Стефана Немање, према чврстом веровању Срби су добили свог “заступника пред Богом”, који ће их штитити и избављати из невоља. Убрзо се Немањином култу придружио и култ светог Саве, па су отац и син, свети Симеон и свети Сава, назван први српски просветитељ, постали симболи српског народа, његове црквене и политичке самосталности, битни чиниоци у етничкој свести, из које нису ишчезли све до најновијег времена.

проверите такође и

Борба за самосталност и присаједињење Дукље

Византијски цар није био сагласан са променама у Србији. Немањиној браћи пружио је уточиште и …