četvrtak , novembar 23 2017
Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетна / Вести / Друштво / Најнеобичнија учитељица у овом делу Балкана

Најнеобичнија учитељица у овом делу Балкана

Од дугогодишњег креативног рада и упорног залагања за иновације и суштинско унапређење образовања и васпитања наше деце, учитељица Жељана Радојичић Лукић полако али заслужено стигла је до значајне функције у просвети.

Жељана, необична уцитељица, која је до просле године била на функцији помоћника министра просвете за предшколско и основно образовање, иза себе има безамло три деценије константног искуственог рада, најпре у области креативног и иновативног приступа просвети и образовању. Ауторка је дечијег образовно-истраживачког центра „Чаробно село“ у Врујцима, добитник многих награда и признања, творац и реализатор разних креативних идеја. Сада са функције посла који обавља, признаје да је остао тај њен највећи осећај задовољства и среће при уласку у учионицу и када је окружена ђацима.

Ви нисте обична учитељица. Како је почело Ваше занимање за свестранији приступ проблему унапређења образовања?

У учионици сам провела више од 25 година, неуморно трагајући за новим видовима учења, методама и техникама које деци омогућавају целовито усвајање знања, а сам процес сазнавања чини узбудљивим, надахнутим и подстицајним. Разумела сам и тада, а сада са том филозофијом стварам и живим, да без искуственог учења и нема учења, и да тај процес, ако не доводи до позитивног развоја, до стваралачког и надахнутог бића, не можемо прихватити као учење, већ као једноставно учитавање података, који после извесног времена нестану у сфери подсвесног.
Посебно су ме занимала питања која разматрају окружење у којој наставник и ученик размењују знање, односно уче. Вођена тим интересовањем, време у школи и ван ње, посветила сам стварању амбијента опремљеног потребним наставним средствима који подстиче на рад, учење и стваралаштво кроз игру и истраживање.

Ви сте осмислили нови коцепт учења „Чаробно село”. Реците нам нешто о идеји која вас је водила ка новом концепту!

Идеја водиља била је да игра мора да буде вођена на необичан начин и одатле, у Чаробном селу, уместо учитељица постоје виле чаробнице, које децу мотивишу да уче урањањем у бајку где, кроз чаробан свет приче, заједнички откривају стварност у којој живе.

Концепт учења у „Чаробном селу“ заснован је на иновативним наставним средствима блиским дечјим интересовањима и дечијој култури учења. Од кућица, у којима живе виле чаробнице, преко различитих амбијенталних учионица, попут повртњака, воћњака, штале, до соларне сушаре, аутоматске метеоролошке станице, људског сунчаног сата или телескопа.

Сва та иновативна наставна средства компонована су у јединствену целину која омогућавају реализацију радионичарских активности заснованих на интегративној настави, односно на природном повезивању наставних садржаја различитих предмета у јединствену целину. Самим тим, деци је омогућено сагледавање света у његовој целовитости, што мора да буде и путоказ реформи постојећег формалног образовања.

Стварајући Чаробно село, руководила сам се чињеницом да нас навике, које стекнемо у детињству, прате кроз живот постајући наши аутентични обрасци живљења и понашања. Закључила сам, такође, да су деца и ученици из градских средина, ускраћени за једно природно животно искуство, јер не расту у природи и са њом не остварују готово никакав однос. Истовремено, нама, који живимо у селу, тешко је разумети да у градовима одрастају деца за које млеко долази из тетрапака и реклама, јаја из фрижидера, чај из апотеке, а хлеб из продавнице.

На очигледним примерима током рада у „Чаробном селу“ дошла сам до сазнања да су ова деца бића једне виртуелне димензије живота, јер су им страни токови хране, пут зрна или млека. Они се изненаде када се практично упознају са чињеницама да млеко долази од краве, да јаја даје кокошка, али само једно у току дана. Лако их је збунити, јер су претпостављали да кокошка у току дана даје више десетина јаја, а није реткост чути ни да кокошка има четири ноге, или да бик даје млеко.

Аутор сте међународног фестивала „Креативна чаролија” у Мионици који се одржава од 2005. године. На који начин овај фестивал обогаћује васпитно образовни процес?

Да, заправо аутор сам највећег образовног фестивала у овом делу Балкана. Фестивал „Креативна чаролија“ рађао се и развијао упоредо са концептом учења у „Чаробном селу“. Истина је да сам сама, као и сарадници Креативе, доживљавала личну и професионалну трансформацију у трагању за аутентичним изразом који је требало да нас одведе до жељеног циља, а то је да славимо игру и учење као облик живота и постојања – овде и сада, изван времена и простора.

Оригиналност фестивала Креативна чаролија чине његова својства: подршка дечјем и наставничком стваралаштву, међународни карактер, лепеза категорија (филмско, драмско, литерарно и ликовно стваралаштво), мисија виђена кроз повезивање деце основношколског узраста руралне и урбане средине, као и подстицање размене сазнајних искустава, у циљу припреме за промене које их чекају у будућности. Учесници фестивала су даровита деца из земље и иностранства, од деце из бивших република, преко европских земаља, али и оних из Азије и Америке. Прошлогодишње интересовање деце из Малезије, Филипина, Индонезије и Тајланда је доказ да нема граница за афирмацију и популарисање дечје креативности.

Залажете се за интегративну наставу у амбијенталним условима. Колико је такав метод образовног процеса примењив код нас и које су му погодности?

Да, велики рад уложила сам, како у откривању природе интегративне наставе, тако и у могућности њене примене. Ради се о иновативним моделу који се у нашем образовном систему ређе примењује због захтевног планирања, организације и реализације овог наставног модела.
Тема подстицајне средине за учење у савременом школском окружењу, такође добија велику пажњу међународне образовне јавности током последњих година.

Нови концепти учења проналазе се у комбинацији различитих педагошких праваца, психологије деце и архитектуре. Приметно је, да се чешће усмерава пажња стручне јавности ка интегративној настави. Међутим, примена интегративне наставе у амбијенталним учионицама још увек није добила место које заслужује у наставном процесу, иако би једнако би морала да заузме важно место и у зони просветних закона.

Из тог разлога, „Чаробно село“ окупира пажњу стручне јавности, јер се у њему сви заинтересовани могу упознати са практичном применом ових иновативних модела учења. Оно што је моја жеља је да концепт учења у „Чаробном селу“ у ближој будућности буде препознат од стране државе како би се осигурало његово континуирано финансирање. Ученици старијих разреда, средњошколци и студенти имају Петницу, надам се да ће млађи разреди и предшколци ускоро добити свој простор, неко више или мање чаробно место, где се граде темељи образовања будућих талената наше земље.

Где проналазите инспирацију и позитивну ствалачку енергију?

Инспирација је у свему што ме окружује овде у бањи Врујци и ова неописива лепота природе која ме окружује. Овде, на овом зеленом пространству, у Врујцима, у окружењу склада мириса, звукова и боја, мождане вијуге раде и лакше и брже, па је и стварање било чега креативног и другачијег, овде свакодневица која напаја и храни.

Одатле је настао и блог „Креативна чаролија“ који је мој својеврсни ковчег у облаку у којем чувам све што радим, све што стварам. Све што на мене остави било какав траг, било у професионалном, животном или било којем другом искуству, налази се на мом блогу.

Фото: Блиц жена

Добитник сте Светосавске награде за 2012. годину за велики допринос унапређењу система образовања у Србији, затим сте добитник награде за Нај едукатора 2014. године, од стране фондације Живојин Мишић. Проглашени сте од стране „Блиц жене” за Најжену Србије 2014. године. Шта за Вас представљају ове награде?

Светосавска награда је била круна мог рада и јако сам срећна што сам је добила након 25 година рада у образовању и ја верујем да за све постоји прави тренутак, само морамо да имамо стрпљења и вере у себе, али и жеље да се стално надограђујемо и никада не изгубимо веру да ће наш рад бити препознат, иако све говори против тога.
Стицајем околности за Нај едукатора Србије за 2014. проглашена сам на самом врхунцу свог професионалног успеха и она се указала као нека крајња степеница која ме је одвела ка врху професионалне пирамиде.
Морам да признам да се моја афирмација десила стварањем концепта учења „Чаробно село“ и поред чињенице да сам две деценије пре тога и радила и стварала, али ме тек овај пројекат бацио у жижу стручне и медијске јавности.

Да ли сте од оних наставника који подржава целоживотно учење?

Током нешто више од 25 година рада у учионици имала сам част да изведем доста генерација. Све су биле другачије, аутентичне и поред чињенице да сам их ја учила. Приметила сам, како се мој приступ раду током година мењао, да су се тако мењале и моје генерације. Искуство је непроцењиво и то је оно што се тешко може објаснити младом наставнику. Године усавршавања и надоградње доносе сасвим новог наставника, тако да сам и ја данас сасвим различит профил наставника од оног са почетка моје каријере.
Не верујем да би икада настали, како „Креативна чаролија“, тако ни „Чаробно село“, али не би било ни свих признања и награда да није било мојих ученика. Десило се да сам највећу афирмацију доживела са последњом генерацијом својих ученика, али ништа мање удела у томе немају ни све оне генерације пре ове. Зато хвала свим мвојим ђацима, од оних из родних Бановића, преко Оџака у Босни и Херцеговини, до села мионичког краја, што су ми помогли да се обликујем и надоградим у стручњака каква сам данас.

Фото: „Чаробно село“

Која је ваша порука за младе?

Најбитније је да не обраћају пажњу на сурово сагледавање важности избора занимања од стране нас одраслих, него да прате своје снове и да никада не забораве да је најуносније занимање оно које се ради из љубави. Често замишљам каква би моја каријера била да сам постала правник, а имала сам намеру, и да ли бих икада испунила своје снове. Сигурно је да бих као правник имала већа месечна примања, али никада не бих доживела осећај среће и задовољства при дугогодишњем уласку у учионицу, оазу дечје безбрижности и осмеха.

 

проверите такође и

Радоњић: Небојша Стефановић најбоље решење!

Небојша Стефановић је најбоље могуће решење на месту Председника савета за националну безбедност 1.Можете ли …