Актуелно
nedelja , septembar 24 2017
Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетна / Вести / Војвођанске приче: Бачко село – Грчка држава

Војвођанске приче: Бачко село – Грчка држава

Партизани пријатељске земље на тлу Војводине основали своју републику. Комуну Буљкес, која је трајала од 1945. до1949. године, уништило Титово историјско “не” Стаљину

АНТИЧКА Грчка имала је полис – град државу, а Југославија после Другог светског рата – село грчку републику! Од 1945. до 1949. године у тадашњем Булкесу (према изговору нових становника: Буљкес), а садашњем Бачком Маглићу, постојала је грчка комуна, коју су основали припадници оружаних сила (ЕЛАС) Грчког народнослободилачког покрета (ЕАМ), чије су језгро чинили комунисти. После левичарског устанка 1944. године у Атини, који је био увод у грађански рат, грчки партизани, незадовољни споразумом о прекиду сукоба са монархистима, прешли су северну границу и уточиште нашли у ФНРЈ, од чијих су власти у Буљкесу добили најширу аутономију.

– У лето 1945. године у напуштено швапско село Булкес доселила су се 1.454 припадника ЕЛАС. Првобитно замишљен као сабирни логор за борце грађанског рата, Булкес је претворен у чисто грчко насеље, у којем су 1946. године било 4.023 становника, од чега 161 жена и тридесеторо деце. За четири године кроз домицил грчких комуниста у Булкесу прошло је 27.000 бораца, 5.000 рањеника и 22.000 евакуисане деце – изнела је у студији о родном селу својих предака, подунавских Шваба, просветна саветница Силвија Динер Гол из Немачке.

Оснивање грчке колоније у Војводини нова југословенска власт одобрила је на захтев Комунистичке партије Грчке. Идеја је била да комуна у Буљкесу буде економски самодовољна.

– Осим у пољопривреди, њеним становницима пружена је могућност да привређују у радионицама за своје потребе, а преосталу робу понуде југословенском тржишту. Радиле су кројачка, обућарска, бријачка, коларска и машинбраварска радионица и зидарска бригада. Село је имало и индустријски погон за прераду кудеље – навео је историчар др Милан Ристовић, аутор књиге “Експеримент Буљкес – грчка утопија у Југославији 1945-1949”.

Пре Грка у Буљкесу живеле подунавске Швабе

Емигранти у Буљкесу имали су сопствени новац, који нису могли да користе изван комуне. Штампали су и новине “Глас Буљкеса” (излазиле три пута недељно), партијски гласник, дечји месечник, књиге преведене са руског и српског, као и уџбенике, јер су у селу постојале основна школа и нижа гимназија. У војној академији обучавани су официри за јединице Демократске армије Грчке. Комуна је имала и књижару, позориште, биоскоп, болницу и дом за децу без родитеља. Из Буљкеса је 300 добровољаца учествовало у радној акцији Шамац – Сарајево.

Ђаци у комуни

Режим у буљкеском полису био је изузетно строг. Заједницом је руководио одбор од девет чланова, на чијем је челу био Михалис Пектасидис. О реду и миру бринула је полиција, звана ИКА. Напуштање села сматрано је дезертерством и сурово је кажњавано.

Добровољци из Буљкеса са Титом на изградњи пруге Шамац – Сарајево

Ко зна колико би грчка комуна у Буљкесу трајала да Тито 1948. није рекао историјско “не” Стаљину. Грчка комунистичка партија подржала је Резолуцију Информбироа, а Пектасидис, који се томе супротставио, нестао је без трага. Сукоб између стаљиниста и титоиста однео је још неколико жртава. Руководство Буљкеса поднело је у августу 1949. захтев Влади Југославије за пресељење становника комуне у Чехословачку, одакле су се расули и у друге земље источног блока.

Коларска радионица

Око 800 житеља у Буљкесу били су Славомакедонци, који су подржавали југословенске комунисте. Они су за време конфликта били пребачени у Гаково и Крушевље код Сомбора, а касније у Македонију. У Бачком Маглићу остале су само три грчке породице – Скутелис, Јосифидис и Константинидис. Последња становница буљкеске комуне, Тасула Јосифидис, умрла је у Бачком Маглићу 2015. Грци из распуштене колоније у Бачкој и њихови потомци основали су у Будимпешти Антифашистичку организацију “Буљкес”, чије су делегације посетиле Бачки Маглић 2008. и 2012. године.

Новац грчке републике у Југославији

ТРИПУТ ПРОМЕЊЕНО СТАНОВНИШТВО

БУЉКЕС је за пет-шест година од завршетка Другог светског рата трипут потпуно променио етничку структуру. Пре доласка Грка, у њему су од 1786. године живели Немци, а у октобру 1949. назван је Маглић, по планини на тромеђи Босне, Херцеговине и Црне Горе, одакле је стигло највише досељеника после гашења буљкеске републике.

“Глас Буљкеса”, Новине у рукама читалаца

СПАЉЕНЕ МАТИЧНЕ КЊИГЕ

ПРЕД напуштање Буљкеса Грци су спалили матичне књиге рођених, венчаних и умрлих. Матичарка у Бачком Маглићу Винка Марјановић каже да су то учинили да би избрисали идентитет, јер су у Буљкес сви дошли под илегалним именима. Приликом транспортовања за Чехословачку цепали су и бацали из вагона своје новчанице, које данас имају велику нумизматичку вредност.

Заједница имала и своју болницу

ОПТУЖЕНИ ДА СУ ОШТЕТИЛИ БУЏЕТ

ПОВОДОМ сукоба око Резолуције Информбироа, југословенска државна контрола је спровела инспекцију у грчкој комуни и известила да је газдовање буљкеског руководства “спекулативно, варљиво и штети привреди Југославије”. Одбор Буљкеса оптужен је да је проузроковао материјалну штету у буџету Југославије од пет милијарди и 900 милиона динара.

novosti.rs

проверите такође и

Сомбор – Конференција о заштити животне средине

Конференција „Поглавље 27 – Заштита животне средине и климатске промене у контексту локалних заједница“ коју …