Актуелно
petak , novembar 24 2017
Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетна / Религија / Манастири / Манастир Дивша

Манастир Дивша

Манастир Дивша или Ђипша, како се још назива овај манастир,  се налази  на југозападним обронцима Фрушке Горе,  на 5 км од манастира  Кувеждин.  До њега се долази путем Лежимир – Визић. где постоји путоказ  за скретање лево ка манастиру. У прелепој шумовитој долини овај манастир вековима одолева зубу времена. 1990. године проглашен је за Споменик културе од изузетног значаја Републике Србије.

Најранији помен о манастиру Дивша код Нештина потиче из једног записа у рукописном Четворојеванђељу с краја 15. или почетка 16. века. У опису фрушкогорских манастира каже се да је манастир Дившу основао Јован Бранковић, српски деспот (1496 – 1502).

Манастир је познат и Турцима који га наводе у свом попису из 1566. године, али под именом манастир Светог Николе у селу Липовици. Турци наводе да манастир поседује два винограда и једну ливаду од пет кола сена. По свему судећи радило се о сиромашном манастиру који није привлачио посебну пажњу Турака бар не толику да би га оптеретили лажним наметима.

By Sonjabgd

Следећи важан помен о манастиру потиче из 1706. године. То је привилегија „от Јосифа цесара римског“ (аустријски цар Јосиф I) где се манастир Дивша наводи као метох манастира Кувеждина. То никако није задовољило његове монахе тако да наредних година они покушавају да поврате самосталност. Ситуација се нешто побољшала 1738. године јер манастир добија потребне богослужбене књиге што је утицало да се његова активност знатно повећава. Следећих година у манастиру се дешавају два веома интересантна догађаја. Најпре (1741.) у манастир је дошао пустињак Матеј, који у веома кратком времену успева да искрчи околну шуму и да засади воћњак од чак 2.500 воћки.

Следећи догађај је био много драматичнији: 1744. године покушало се да Дивша (заједно са Кувеждином) постане метох Хиландара, но то се осујећује. Међутим, сељаци из околине манастира Дивше су били веома одлучни у томе да се то спречи па су у томе на крају и успели.

Главни ктитор био је пустињак. Његова је заслуга што су подигнути припрата, звоник, капела и двоспратна зграда конака на западној страни. Матеј је у манастиру умро, а сахрањен је у цркви 1765. године.

Изглед манастирске цркве значајно је промењен у обнови 1822. године. Од тада се црква састоји из два дела и то првобитне цркве и касније дозидане припрате и звоника. Сама црква је једнобродна грађевина са олтарском, две певничке (правоугаоне) апсиде и кубетом које се уздиже изнад наоса. Црква има седам високих прозора, али веома уских. Материјал је опека са понегде употребљеним каменом.

Иконостас је изрезбарен 1751. године, али се не зна ко је био мајстор. Иконостас у Дивши има и један други значај, он спада у можда први сликарски рад у српском сликарству који је урађен у духу раног. Данас су иконе са иконостаса у Галерији уметности у Сремској Митровици.

Осим ових сачувано је у капели манастира Кувеждин укупно 12 икона на којима су ликови апостола. Чини се да је манастир углавном био у трошном стању тако да је између 1913. и 1922. године био чак и напуштен. Те године (1922.) игуман Пантелејмон Лазић почиње са опсежним грађевинским радовима. Био је веома активан тако да је у њему постојала у то време и школа за децу из манастирског прњавора. У то време манастир поседује 795 јутара пољопривредног земљишта. Манастир је за време II светског рата спаљен и до данас су извршене само неке поправке. Црква је у потпуности обновљена, али тренутно нема иконостаса нити је изнутра осликана. При изграђивању нове цркве искоришћено је нешто од материјала са старе цркве тако да је на неким местима тај материјал уграђен и сасвим је јасно видљив. Од 1980. године манастир је насељен и постепено се обнавља.

<<претходна следећа>>

проверите такође и

Манастири Фрушке горе

Данас на карти Срема и Фрушке Горе од 35 изграђених обележено је само 16 манастира, …