Актуелно
petak , novembar 24 2017
Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетна / Религија / Манастири / Манастир Привина Глава

Манастир Привина Глава

Пет километара од Шида, на западном делу Фрушке горе, 20 километара од границе са Хрватском, налази се женски манастир Привина глава са црквом посвећеном Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу.

Манастир је веома стар, један од најстаријих у Србији. Овај манастирски комплекс чине девет различитих по намени објеката, окружен је високим зидинама, од којих је већина изграђена у последњих 20 година. У непосредној близини манастира налазе извор Источник посвећен Пресветој Богородици и поток.

Сматра се да га је у дванаестом веку саградио земљопоседник Прива или Приба, те да је по њему манастир и добио свој назив.

Претпоставља се и да су га касније, тачније 1496. године обновили српски племићи Јован и Ђорђе (монашко име Максим) Бранковић. Та претпоставка је утемељена на сазнању да су они обновили и саградили многе друге фрушкогорске манастире. Деспот Јован Бранковић је титулу добио од старијег брата Ђорђа, који је напустио престо како би се замонашио. Ова браћа су директни потомци Вука Бранковића. Поред тога што су били велики ктитори и обнављали манастире, истакли су се и у борби против Турака. На жалост, како је Ђорђе био монах и није имао деце, а Јован је имао само кћери, њиховом смрћу, лоза Бранковића се угасила.

За настанак овог манастира везују се и две легенде. Прва легенда говори да га је у XII веку подигао деспот Вук Бранковић, те да је тада градитељима дата извесна сума новца за његову градњу. Међутим како су они са добијеним новцем побегли, кад су их похватали, осуђују их и као лопови бивају погубљени на том месту, те од тада и потиче назив Привина глава, тј. „пребијена глава”.

Друга легенда, која је вероватнија, каже да је земљопоседник Прива подигао цркву у XII веку, а на темељима те богомоље је деспот Јован Бранковић у XV веку подигао цркву.

Минхенски псалтир, једна од најзначајнијих и најраскошнијих српских књига из средњег века, чувана је у манастирској ризници све до XVII века, када га је један баварски официр у току Великог бечког рата узео и пренео у Баварску, где се и данас налази.

Манастир је за време турско-аустријских ратова био веома угрожен, па су монаси били принуђени да га напусте. Повратак у њега је био тек на почетком XVIII века, а на месту старе саграђена је нова црква педесетак година касније. Новoизграђена црква је посвећена светим Арханђелима Михаилу и Гаврилу. Осим цркве саграђени су и конаци са јужне и источне стране.

Током касније историје манастир је имао велику срећу да не буде срушен. Током Другог светског рата, како је Срем био по НДХ, усташе су на Фрушкој гори упадали у манастире и разорили многе од њих. Тада су нестала многа блага из Привине Главе: Жезло пећког патријарха Јанићија Другог направљено од бисерне шкољке и слонове кости, капа деспота Јована Бранковића извезена златним и сребрним концем, манастирска библиотека од преко хиљаду књига, као и многа друга блага чија је вредност била непроцењива. Иако опљачкан, манастир није срушен, међутим монахиње су биле протеране. Након завршетка рата манастир је остао запуштен, све док га 1987. напокон реконструишу. Отац Гаврило га уз помоћ пристиглих монахиња обнавља и манастир доживљава процват. Манастирски комплекс у свом саставу поседује три цркве: Богородичиног Покрова која је изграђена 2004. године, Светог Георгија изграђена 2006 и Уздизање часног крста саграђене 2010. године на брду изнад манастира.

Црква Светих Архангела има триконхалну основу. Као у већини фрушкогорских манастира купола која се уздиже је кружног облика и ослања се на неколико стубова. Марија Терезија је у осамнаестом веку донела уредбу о редукцији манастира и наредила да се православним храмовима додају барокни елементи, тако да је тада и овај манастир био подвргнут барокизацији, додат му је звоник у барокном стилу. У истом периоду манастир је добио и припрату која је изграђена на темељима старе цркве.

У периоду од 1786. до 1791. године је извршено осликавање иконостаса и икона, један од мајстора је био и Кузман Коларић. Зографске иконе на старом иконостасу осликао је Станоје Поповић, а Андреј Салтис на новом иконостасу. Крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века додатно је осликао и српски сликар Аксентије Мародић. Резбарије на иконама код којих су композиције одрађене у светлијем колориту, су посебно фасцинантне, каже се да не постоје лепша остварења овакве врсте уметности да код нас.

<<претходна следећа>>

проверите такође и

Манастири Фрушке горе

Данас на карти Срема и Фрушке Горе од 35 изграђених обележено је само 16 манастира, …