ponedeljak , novembar 20 2017
Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетна / Вести / Друштво / Историјска читанка / Србија у доба Немањића

Србија у доба Немањића

Србија у доба Немањића

Српска историја исписана у време Немањића, је део наше историје која нас је учинила делом европске и светске историје и цивилизације, писмености, уметности, културе и духовности. Немањићка Србија је утврђивала државне границе али исто тако и утемељивала духовни развој народа. Немањићи су у интересу државе као владари у државном интересу …

Опширније

Српске области

Историја српске средњовековне државе не почиње Стефаном Немањом и његовим сином Савом, како би се могло претпоставити на основу њихових животописа. Стварање најстарије српске државе не може се пратити у свим појединостима, али је процес њеног организовања прилично напредовао до средине X века. Нешто су нам познатије границе појединих српских …

Опширније

Удеони кнез Стефан Немања

У периоду знатне потчињености Србије Византији достојанство великог жупана припало је једном од браће Стефана Немања, највероватнијеТихомиру. Остала браћа – Страхимир, Мирослав и Немања, имали су своје удеоне кнежевине и признавали врховну власт великог жупана. Породица из које је потицао Стефан Немања била је у сродству са породицом српског великог …

Опширније

Борба за самосталност и присаједињење Дукље

Византијски цар није био сагласан са променама у Србији. Немањиној браћи пружио је уточиште и помоћ, те су ови са најамничком војском кренули на брата. Битку је добио Немања, али положај није могао учврстити без сређивања односа са византијским царем. Успевши у томе он је чекао моменат слабљења Византије, како …

Опширније

Стефан Немања – монах Симеон

Стефан Немања побожан и дубоко одан православљу, завршава живот као монах Симеон. Зашавши у девету деценију живота, а пошто се на византијском престолу учврстио таст Немањиног сина Стефана Алексије III Анђео, Немања је одлучио да се одрекне престола и да се закалуђери. Сазван је државни сабор на коме је Немања …

Опширније

Србија у доба Стефана Првовенчаног (1196 – 1228)

Вукан који је управљао Приморјем, у ком је већином живело католичко становништво, па је покушавао одржавањем добрих веза са Западом искористи за отимање власти брату. До првих сукоба између браће је дошло убрзо после Немањине смрти. Око 1200. године Стефан се развео од своје жене Јевдокије и покушао да се …

Опширније

Самосталност Српске православне цркве

Значајан успех Србије представљаљало је добијање самосталне црквене организације почетком XIII века. Све до 1219.године Србија је у црквеном погледу била подчињена Охридској архиепископији. Стефан Првовенчани искористио је тешке прилике у којима се налазила Источна црква после оснивања Латинског царства и супарништво Охридске архиепископије и Никејске патријаршије да за Србију …

Опширније

Наследник Стефана Првовенчаног – Радослав Немањић

Стефана Првовенчаног наслеђује најстарији син Радослав, којег Сава крунише у Жичи 1228. године. Радослав је био ожењен византијском принцезом Аном, ћерком епирског деспота Теодора Анђела. Како је и његова мајка била византијска принцеза, те је доста утицала на његово васпитање, Радослав  је веома ојачао везе са византијом, те имао крајње …

Опширније

Владислав Немањић (1234 – 1243)

Долазак на власт краља Владислава убрзо је изазвао промену српске спољне политике. Владислав се жени ћерком бугарског цара Јована II тако да је он постао син бугарског цара, односно постаје потчињен бугарском цару. Кад се Владислав учврстио на власти, архиепископ Сава је поново кренуо да обиђе света места. Претходно је …

Опширније

Владавина Уроша I (1243 – 1276)

Односи између краља и његовог брата, бившег краља, сређени су сразмерно брзо, тако да је Владислав мирно проживео у Србији још пуне две деценије. Његов син Деса није, међутим имао значајнију улогу у државној управи. Урош се око 1250. године оженио Јеленом Анжујском, француском принцезом. Она је била даља рођака …

Опширније