Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Све више опада број житеља Сомбора и околине

Све више опада број житеља Сомбора и околине

Мада нико гласно не жели да каже, али Сомбор и његова административна околина све брже клизи ка броју становника колико их је имао средином прошлог века. Својевремени подаци са пописа становништва су запрепастили овдашњу јавност, јер се те 2011. године показало да је ова варош за само једну деценију изгубила преко 10.000 становника, односно 10 одсто популације.

Тренд се, по свему судећи не зауставља, јер је по једној процени Републичког статистичког завода од последњег пописа град остао „краћи“ за више од 5.000 својих становника, па се потпуно оправдано са стрепњом очекује нови попис и његови, сасвим извесно, невесели резултати.

Колико је ситуација озбиљна сведочи и податак да су градски челници предвођени градоначелницом Душанком Голубовић, у традиционалној акцији даривања прворођене бебе у Новој години на долазак на свет првог малог Сомборца чекали чак три дана, не би ли даровали њега и родитеље. Суморни подаци из породилишта Опште болнице „Др Радивој Симоновић“ у којој се порађају труднице Сомбора и околних општина Апатин, Оyаци и Кула, говоре да је прошла, 2017. година била већ десета година за редом која обара неславне рекорде све мањег броја новорођених беба.

Тако је у прошлој години у овој здравственој установи на свет дошло свега 965 девојчица и дечака, што је за 30 беба мање него њој претходне године. У Општој болници не пропуштају да нагласе да се повећава број младих мајки које децу рађају у Новом Саду, па и Суботици, јер код њих постоје индикације због којих морају да буду на одговарајућој клиници за одржавање трудноће, па се бебе у тим градовима и пријављују. Једнако забрињава то што лане није искоришћено оних милион динара, намењених у варошком буyету за суфинансирање вештачке оплодње.

Лане није искоришћено ни оних милион динара, намењених у варошком буџету за суфинансирање вештачке оплодње

Мада мере које предузимају држава, односно Покрајина и локална самоуправа усмерене на повећање наталитета родитељима трећег детета обезбеђују у прве две године скоро 5.000 евра, ова настојања се показују као недовољна. Наиме, према јавно објављеним подацима у самом Сомбору и свих 15 насељених места у прошлој години свега 76 породица је могло да се похвали трећом бебом. Не треба бити демограф или социолог, па закључити да на целокупну ситуацију демографског урушавања Сомбора, утиче и невесела економска ситуација.

Истина је да су се у Сомбору последњих неколико година створила нова радна места, али како се ради о инвестицијама ниског профила, зараде тако остварене су тек нешто више од законски прописаног минималца, па овдашња средина и њена привреда просто вапи за инвеститорима који би упошљавали високообразовану радну снагу, која би била и плаћена нешто више од невеселог српског и војвођанског просека. Док се то не деси, не треба никога да чуди појава сада већ праве бујице женске радне снаге усмерене ка развијеним земљама ЕУ као што су Немачка, Италија, Аустрија или Швајцарска у којима се за чување старијих и немоћних особа може за свега три седмице рада чисто зарадити и преко 1.000-1.200 евра. Што је само први корак ка бесповратној економској емиграцији читавих породица.

(dnevnik.rs)