Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Друштво » Екологија » Електропривреда Србије не планира да гради нуклеарне електране

Електропривреда Србије не планира да гради нуклеарне електране

Електропривреда Србије (ЕПС) не планира да гради нуклеарне електране јер су оне, по закону из 1989. забрањене, па нису ни предвидјене у стратешким документима за развој енергетике, рекао је данас извршни директор за послове трговине електричном енергијом у ЕПС-у Драган Влаисављевић.

Он је на конференцији „Требају ли Србији нуклеарке“ рекао да ЕПС може да опстане користећи домаће ресурсе, угаљ, воду и обновљиве изворе за производњу електричне енергије.

„Потрошња електричне енергије би у наредних 15 година могла да се обезбеди градњом још једне или две електране“, рекао је Влаисављевић.

Додао је да ће се неки технолошки застарели блокови термоелектрана угасити, али ће се тај мањак у производњи струје надоместити модернизацијом постојећих и изградњом нових капацитета, као и да се у Костолцу већ гради један блок.

Он је рекао да би било добро изградити електрану и у Колубари, а да Нафтна индустрија Србије планира градњу електране на гас и ЕПС градњу ветропарка наредне године.

Додао је да је уз то потребно повећати степен искоришћености угља, а да је „најефикаснији извор струје, повећање енергетске ефикасности“.

„Највише енергије расипају зграде и због тога треба подизати њихову енергетску ефикасност“, рекао је Влаисављевић и истакао да ће због коришћења угља и емитовања угљен-диоксида ЕПС уложити 700-800 милиона евра у очување животне средине и постизање европских стандарда.

Он је рекао да Србија још не учествује у трговини сертификатима за емисију угљен-диоксида, а да би у случају да их сада купује он би тони угљен-диоксида коштао десет евра, што значи да би ЕПС додатно морао да обезбеди 300 милиона евра.

Србији би, када би у овом тренутку одлучила да гради нуклеарну електрану, према његовим речима, било потребно 15 година да реализује ту инвестицију, јер је толико потребно и у свету.

Влаисављевић је рекао да и европске земље имају различите ставове о нуклеарним електранама, па Француска планира гашење по два сценарија, брзом и спором, а вероватно и Немачка одустаје од нуклеарне енергије, па ће још задржати електране на угаљ, градити електрану на гас и повећати коришћење обновљивих извора.

Руководилац Центра за енергетику Рударско-геолошког факултета у Београду Дејан Ивезић рекао је да до 2030. не постоји реална опасност да Србији недостаје електричне енергије јер је потрошња нижа него што се очекивало.

„И да не постоји забрана за изградњу нуклеарки (мораторијум) у Србији не постоји стручни кадар који би могао да прати технологију производње струје и прераде отпада из нуклеарних електрана, па акценат треба ставити на обновљиве изворе“, рекао је Ивезић.

Он је рекао да је изградња нуклеарне електране скупа и навео да ће изградња нуклеарне електране у Бугарској „Белене 2“ коштати око седам милијарди евра.

Професор Машинског факултета Владимир Стевановић рекао је да на том факултету постоји само један предмет из нуклеарне енергетике, нуклеарни реактор, а да у свету расте интересовање за њихову градњу.

„Највише нуклеарних електрана има у САД, њих 100 производи 20 одсто од укупне електричне енергије у тој земљи, у Француској 58 производи 76 одсто струје, а Кина има 35 и најавила је градњу још 28 нуклеарних електрана“, рекао је Стевановић и додао да нуклеарке, када се посматра цео производни процес, емитују далеко мање угљен-диоксида од електрана на фосилна горива.

Председник Јавног предузећа Нуклеарни објекти Србије Илија Плећаш рекао је да Србија сада нема новац за изградњу нуклеарних електрана, али да је неопходно да и даље школује кадрове који могу да прате технологије јер је „у окружењу 18 таквих електрана и последице било каквог поремећаја могу се и у Србији осетити за два сата“.

Он је истакао да ће „земље које не размишљају о нуклеарним електранама за 200 година доживети крах“

Бета