Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Свет » Нови услови за земље западног Балкана

Нови услови за земље западног Балкана

Министри унутрашњих послова ЕУ оценили су да би све земље Западног Балкана у области „безбедност и миграције“ требало да спроведу програм од 14 тачака, како би се ефикасније сузбили илегална миграција, организовани криминал и трговина оружјем, али и како би се те земље приближиле стандардима ЕУ, пише данас Дојче веле (Deutsche Wеllе).

Након посете председника Европске комисије Жан-Клода Јункера региону, министри унутрашњих послова ЕУ јуче су одржали састанак и одобрили акционе планове које Европска комисија предлаже у новој Стратегији за Западни Балкан о могућем чланству Србије, Црне Горе, Албаније, Македоније, Босне и Херцеговине и Косова у Унији.Домаћи задаци који су формулисани у плану од 14 тачака протежу се до 2020. године. Европска унија жели да тада поново испита који помаци су постигнути у области унутрашње безбедности – земљу по земљу, тачку по тачку.

<a href=“https://vestisrbija.rs/wp-content/uploads/1036031770-eu-45.jpg“><img class=“aligncenter size-full wp-image-13852″ src=“https://vestisrbija.rs/wp-content/uploads/1036031770-eu-45.jpg“ alt=““ width=“720″ height=“480″ /></a>

Нови извештај би онда требало да покаже ко на којим местима мора још да се потруди.

Све се то дешава имајући у виду циљну 2025. годину, на коју је шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер још једном указао у Софији, на крају своје посете Балкану, наводи ДW.

ДW још наводи да се с Јункеровим циљним датумом, односно 2025. годином, у Бриселу нису сложили сви министри унутрашњих послова. Одлазећи немачки министар Томас де Мезијер (ЦДУ), критиковао је погрешан редослед корака и рекао да не би требало наводити датуме и говорити да до 2025. године све мора да буде завршено.

„Исправан пут мора бити да тај да земље које желе у ЕУ, испуне неопходне услове сопственим трудом. Онда може да се одлучи да ли су спремне за ЕУ“, рекао је Де Мезијер.

На списку од 14 задатака које треба завршити до 2020. наводи се поред другог постављање националних координатора или служби за борбу против исламске радикализације који би требало да буду умрежени на подручју читавог Балкана и да раде заједно.

Такође, требало би поставити и умрежити националне координаторе и за бољу контролу граница, како би се побољшао надзор граница и сузбила такозвана илегална миграција.

У обуци полицијских снага и истражитеља требало би да помогне агенција ЕУ, како би се циљано деловало против организованог криминала, трговине људима и трговине дрогом. Једна од кључних ствари би требало да буде сузбијање трговине оружјем.

Државе Балкана и полицијске службе ЕУ би требало да формирају заједничке тимове за интервенције, за истрагу злочина и идентификовање одговорних.

Предвиђа се такође да Европска полицијска служба (Еуропол) отвори канцеларију за везу у свих шест земаља које желе да приступе ЕУ.

Државе Балкана би у потпуности требало да буду укључене у пројекат ЕУ за борбу против организованог криминала, те да присуствују састанцима истражних служби које су укључене у пројекат.

У државама Балкана би требало поставити и умрежити националне координаторе за бољу контролу граница, како би се побољшао надзор граница и сузбила такозвана илегална миграција.

Министри унутрашњих послова ЕУ и Европска комисија слажу се да ће споменута реформа и изградња инфраструктуре да кошта и да би зато земље Балкана требало да добију одговарајућу, велику помоћ.

Европска комисија то је обећала још у фебруару, приликом представљања своје Стратегије за Балкан. Шест балканских земаља ове године ће добити нешто више од милијарду евра „претприступне помоћи“. Рачуна се ће сума потрошена између 2007. и 2017. износити укупно девет милијарди евра, наводи <em>DW</em>.

Бета