Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Данас је Свети Илија Громовник

Данас је Свети Илија Громовник

Српска православна црква и верници празнују дан светог Илије, који је, уз светог Николу, најпоштованији светац у Срба. Светог Илију славе ћурчије, терзије, кожухари, лончари и грнчари, бербери, дуванџије, златари, пушкари, кантарџије, електричари и воденичари. У новије време славе га аутолимари и таксисти. Пророковао је двадесет и пет година. Светкује се у дану када се мења време: до подне је лето, од подне јесен, зато се од његовог дана више не купа у реци.

Име му на јеврејском значи снага Господња.

Светог Илију или Громовника, народ сматра најсиловитијим међу огњеним свецима, па га светкује с огромним страхопоштовањем.

Срби су, прелазећи у хришћанство, многе особине старог бога Перуна пренели на светог Илију, који, као громовник Перун, управља муњама и громовима. Верује се да би свети Илија све попалио и побио само када би знао да је његов дан, али му сестра, Огњена Марија, не допушта да то дозна.

Свети Илија се, по предању, увек вози у огњеним колима у која су упрегнута четири коња из чијих ноздрва сукља пламен. Грмљавина није ништа друго до тутњава кола светога Илије којима се светац вози по небу и облацима. Три дана пре и три по светом Илији, у народу се зову кресови и тада жене не перу кошуље да се не би искрзале. На светог Илију не улази се у винограде. Верује се да тих дана ни орлови воду не пију него пиште у ваздуху.

На светог Илију се не ради у пољу да усеви не би сагорели од сунца. Обичај је да се о светом Илији за жртву приноси најстарији петао. По веровању, до овога дана петао пева домаћину „Појешћеш ме“ а од овога дана „Чепркаћу те“ јер предвиђа смрт домаћину. Светога Илију светкују и исламизирани Срби.

Боговидац и чудотворац, родом из племена Аронова из града Тесвита, због чега се још зове и Тесвићанин. Када се Илија родио његов отац Савах, видео је око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном, што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене. Младост је провео у дубоком размишљању и молитви, често сам у пустињи.

У то време јеврејско царство било је подељено на два дела: једно са престоницом у Јерусалиму, а друго у Самарији. Свети пророк Илија ту се сукобио са израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Они су се клањали идолима и одвраћали народ од праве вере. Великим чудесима Илија је доказао силу и власт Божју. Затворио је небо и киша није падала три и по године, а огњем са неба запалио је жртву Богу своме. Молитвом је потом послао кишу на земљу, чудесно умножио брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсао јој умрлог сина. Цару Ахаву и његовој жени Језавељи прорекао је ружну смрт, што им се и десило. На Хориву разговарао је пророк Илија са Богом и чуо му глас. Пред смрт је узео за наследника у пророчком звању Јелисија и, најзад, отишао на небо у огњеним колима, са огњеним коњима.

Свети Илија је у Србији био слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Међутим након пропасти краљевине Југославије и доласка комуниста на власт слава је престала да се поштује. Године 1992. свети Илија поново постаје слава ваздухопловаца.

Међу Србима постоји изрека “Од Светог Илије, сунце све милије”.

Такође, многи се одлучују да мушкој деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу – да се не би навукао гнев светитеља. Обичај је да се на овај дан и не иде на купање на реку.

Осим тога, у то доба године харају стомачни проблеми, такозвани „илинштак“, те зато многи избегавају да буду неумерени у јелу и пићу како их не би стигла „казна“ у виду стомачних проблема.