Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Војводина » ЖАРКО ГАЛЕТИН: Ко управља тржиштем соје
Фото јутјуб

ЖАРКО ГАЛЕТИН: Ко управља тржиштем соје

Шта се то тако драстично десило да имамо једну парадоксалну ситуацију, да када очекујемо раст, имамо пад цене?

Не тако давно соја је препозната као веома перспективна ратарска култура која је амортизовала повремене губитке наших ратара на кукурузу, пшеници па и све чешће код шећерне репе и сунцокрета.

Поуздана са аспекта сталности приноса, тржишно прихватљива у погледу квалитета (нон ГМО), респектабилна са аспекта обима понуде (Србија је у 5 највећих произвођача у Европи) и, коначно – профитабилна, узимајући у обзир стабилност цене, соја је озбиљно почела да прети да ће преузети знатне сетвене површине на нашим пољима управо од кукуруза, пшенице и сунцокрета. Међутим, тржиште соје је у великој мери уздрмано у последње две-три године, када цена соје више није тако атрактивна као раније. Сетимо се само цене од 72,00 дин/кг 2012. године. Али ако и занемаримо овај екстрем, цена соје се у последњих 10 година у просеку кретала на нивоу између 450 и 500 долара за тону.

Вратимо се у садашње време. Дакле, шта имамо данас на тржишту соје? Имамо најнижу цену у протеклих седам година која износи 36,50 дин/кг без ПДВ-а, или тек нешто мало више од 350 долара за тону. Откуд сада овакав пад цене, поготово у периоду године када соја (прошлогодишњег рода), историјски посматрано, треба да има раст!? Шта се то тако драстично десило да имамо једну парадоксалну ситуацију, да када очекујемо раст, имамо пад цене? Прва ствар на коју бисмо требали да обратимо пажњу јесу светски биланси ове уљарице. Тај податак нам говори да ће у овој години бити забележен можда и апсолутни рекорд у светским приносима од скоро 370 милиона тона. Међутим, није то тако велики раст приноса да би се цена на светском тржишту спустила на тако низак ниво, а што последично утиче и на цену соје код нас.

Шта је онда узрок оваквом ценовном краху и то не само код нас, већ и у свету? Како објаснити да је америчка соја са 420 долара за тону у марту месецу пала на 320 долара у јулу месецу ове године? Или, како објаснити већ поменути пад соје на нашем тржишту кад јој није време?

Е, па, поштовани читаоче, ако си само читалац, ово ће за тебе бити интересантна прича о утицају политике на економију и бесмислу постојања међународних институција као што је Светска трговинска организација. Али, ако си узгред и власник површина под сојом, верујем да ти ова прича неће бити занимљива, већ тужна.

Ево о чему се ради. Америка је од доласка Доналда Трампа на власт почела жестоко да брани своје економске интересе отварајући праве економске фронтове према својим конкурентима: Русима, Европској унији и поготово Кини. Овај последњи у низу „економских ратова“ у сукобу са Кином, у циљу смањења дефицита у размени са снажно растућом кинеском економијом, решен је увођењем царинских оптерећења за робу (пре свега челик и алуминијум) из ове земље. Одговор Кине је био адекватан наметнутом рату, па су увели додатне тарифне намете на робу из САД. Сличан сценарио десио се и на релацији САД-ЕУ. Међутим, пренагљени потези и са једне и са друге стране у сукобу са ЕУ, угрозили су традиционално савезништво Америке и Европске уније, па је састанак Трампа и Жан-Клода Јункера (председника Европске комисије) крајем јула месеца означио крај тог сукоба кроз договор два председника о укидању додатних намета и повећање обима промета између ова два економска подручја. У том контексту, соја се издвојила као битан производ који Американци намећу Европској унији као нешто што би Европа морала да увози из САД. Ако се зна да Кина увози око 60% укупног светског извоза ове робе, а да су САД највећи произвођачи соје у свету, јасно је да САД мора надоместити губитак кинеског тржишта соје. Највећи простор је свакако Европа. Када се узме у обзир податак да су Кинези у 2017. години увезли соје за 12,3 милијарде долара, а да је удео ЕУ био свега 1,6 милијарди долара, јасно је колики ће притисак соје са америчког континента на европско тржиште бити велики и колико ће то утицати на цену. Горепоменути подаци о паду цена соје и код нас и у Европи поклопили су се са договором ЕУ и САД и тржишна очекивања управо иду у правцу велике понуде америчке соје и консекветно пада цене, тако да је корелација јасна. Како ће се даље одвијати ситуација на тржишту соје велико је питање, али свакако да овакав развој ситуације не иде на руку доброј цени. Ако сте приметили, нигде се и не помиње чија је соја ГМО, а чија не. Политички договор је очигледно најбољи препарат за конверзију ГМО соје у здравствено исправну сировину.

Да ли је економија у функцији политике или обратно, за нашег паора није битно. Он се осећа изманипулисаним и то управо од оних који нам тако јефтино „продају“ причу о тржишној економији и регуларном тржишту. Где је сада Светска трговинска организација? Да ли за све чланице ове организације важе иста правила, или ће се једностране антитржишне мере уводити по сопственом нахођењу? Или то за неке важи, а за неке не важи? Ова етичка питања очигледно неће натерати на размишљање оне којима се та питања постављају. Оно што је сигурно јесте да ће наш паор уз све недаће са којима се суочава, нажалост морати мало и да прати „велику“ политику и да сам процењује да ли и како ће то утицати на цену његових производа. Што је много, много је!

Фото јутјуб

АгроФин