Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Регион » НАТО базе у окружењу безбедоносни проблем и за Србију
фото јутјуб

НАТО базе у окружењу безбедоносни проблем и за Србију

Предстојећи безбедносни форум у Београду, који се одржава од 17. до 19. октобра под називом „Заједништвом до одговора на нову нормалност“, бавиће се по свој прилици разним стварима осим америчком антиракетном базом у Румунији, која се налази на око двеста километара ваздушном линијом од Београда.

САД су званично 12. маја 2016. године активирале положај противракетне одбране (ПРО), вредан 800 милиона долара, смештен у ваздухопловној бази „Девеселу“ у јужном делу Румуније.

Систем је практично постао оперативан 18. децембра 2015. године, када су припадници америчке морнарице преузели контролу базе након завршетка њене изградње која је почела 2013.

Иако се Русија од почетка противила инсталирању америчке противракетне базе јер сматра да је ова потез уперен против ње, а не, како се званично представља, против Ирана, амерички званичници су саопштили да је систем у Румунији намењен за одбрану од балистичких ракета земља-земља малог и средњег домета.

У време Варшавског пакта и Совјетског Савеза никада у Румунији и Бугарској није било совјетских војних база, а сада су тамо америчке.

То се индиректно тиче и Србије, оценио је спољнополитички коментатор Мирослав Лазански у емисији „На нишану Лазанског“ у продукцији Спутњика.

„База у Девеселу, као и она у Пољској, представља директно кршење антибалистичког споразума Америке и Совјетског Савеза из 1972. године. Тиме су Американци заправо направили офанзивно-дефанзивни кишобран, такорећи на самим границама Русије, и Румуни су легитимно прва руска нуклеарна мета. Значи, ако дође до неке кризе, Руси ће прво да гађају ’Девесел‘, а то су нуклеарне експлозије на 200 километара од Београда. Да ли је ико о томе размишљао?“, упитао је Мирослав Лазански.

На питање Лазанског да ли су Румуни свесни шта су добили, Милан Петровић, новинар Политике из Букурешта, каже да се најежио када је први пут чуо да ће у Румунији бити инсталиран овај систем противракетне одбране.

„Румуни су у потаји забринути, међутим, званично се тврди како то обезбеђује румунску независност. Али то питање стално лебди у ваздуху, а руски председник Путин је неколико пута опоменуо Румунију да пази шта ради. Због његових опомена, а нарочито када је рекао да је ’Девеселу‘ стављен на списак првих атомских циљева, овдашња јавност се узрујала. Међутим, стално их овде умирују да то неће бити, да је то сигурност и да ће Американци да нас бране. То је дакле цена, јер ми имамо америчку заштиту, али то треба да платимо. То се тиме оправдава“, објашњава Петровић.

Како каже, оно што је најгоре, а што јасно произилази из писања тамошњих и светских медија, али и тврдњи из Русије, јесте да се батерије на противракетном систему брзо и једноставно могу из одбрамбених претворити у офанзивне.

Петровић напомиње да је управо та чињеница кључ овог питања, али да се то у медијима ретко помиње, упркос томе што румунским властима није свеједно.

„Румуни са жаљењем ту и тамо констатују да немају никакав утицај на команду у ’Девеселу‘, јер је она потпуно у рукама Американаца. Иако је то болно питање, штампа о томе не пише, али се осећања обичних Румуна виде. Када са њима о томе разговарам, они сумњичаво врте главом. Иако овде у Румунији јако воле Американце и за њих је све из Америке добро, ипак провејава та нота бојазни ’шта ће бити ако…‘, јер то јесте реална опасност“, категоричан је Петровић.

Како додаје, Румуни нуде Американцима своју територију, као и Пољаци, надајући се да ће са Американцима доћи и економска сарадња.

„Међутим, долари нису стигли и у томе је виц. Америчке компаније нису дошле у Румунију. Ту су разне холандске, немачке, француске, али амерички капитал није стигао и то лебди у ваздуху“, констатује Петровић у емисији „На нишану Лазанског“.

Спутник