Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Лицемерна политика западњака дојадила народу те гласа за промене

Лицемерна политика западњака дојадила народу те гласа за промене

Руски утицај у Европи је у порасту а иако је најочигледнији на Балкану јачање популизма у централној Европи је користило Москви, избацујући у први план наклоњеније политичаре и странке у земљама попут Мађарске, Аустрије и Чешке, наводи Асошиејтед прес (АП).

Недељу дана пре избора у БиХ, лидер Републике Српске Милорад Додик је био у Москви, на трци Формуле један и на састанку са председником Владимиром Путином. Том приликом је, наводи АП, Путин пожелео Додику „велики успех“ на изборима и на поклон добио беџ Републике Српске, што се види на снимцима.

Ти снимци су, како пише АП, очигледан приказ руског утицаја на Балкану, једном од најосетљивијих региона Европе, где запад жели измирење и реформе после ратова деведесетих година.

Додик, који се залаже за отцепљење Републике Српске, у међувремену је победио на изборима за српског члана председништва БиХ и сматра се да ће то ојачати позицију Москве на Западном Балкану јер је сада на функцији с које може да блокира било коју стратешку одлуку. Због својих ставова, Додик је под америчким санкцијама.

Русија се жестоко противи чланству балканских држава у НАТО, а западни званичници су изражавали бојазан да Москва у региону користи историјске словенске и православне везе да би подрила западну политику.

Проруске снаге су оствариле успех и на изборима у Летонији, где Руси чине четвртину становништва, али ће победничка партија Хармонија по свој прилици имати тешкоћа у формирању коалиције.

Сарајевски политички аналитичар Адан Хускић рекао је да утицај Москве расте и у деловима Европе с којима не постоје идентитетске везе.

Према његовим речима, те земље као заједничко имају „високе нивое непотизма и корупције“ па им је ближе повезивање са западним демократијама „по природи веома тешко“.

У извештају Европског савета за спољне послове се наводи да стратешки циљ Русије није директна контрола над Балканом већ „потхрањивање и увеличавање постојећих напетости“.

„С руске тачке гледишта, приступ ЕУ Западном Балкану није ни озбиљан ни систематичан и то Москви даје могућности да ствара предност“, пише у том извештају.

АП наводи да руски савезници на Балкану активно изазивају неповерење у запад, представљајући САД и ЕУ као непријатеље који желе да земљама одузму идентитет и национални понос путем евроинтеграција. Савршени пример за то је, пише АП, Милорад Додик, за ког су запад и НАТО непријатељи док је Русија пријатељ који потпуно поштује „словенску браћу“.

Заглибљена у својим проблемима кризи евра, имиграцији и Брегзиту ЕУ је годинама занемаривала Балкан. Сада се неки европски званичници плаше да би регион поново могао упасти у сукобе ако брзо не уђе у ЕУ. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је недавно рекао да ако се Балкану не понуди јасна европска перспектива пре или касније се може поновити оно „што се дешавало деведесетих“.

Ти страхови, како наводи АП, нису неосновани.

Тензије су у порасту између Србије и Косова, упркос дијалогу у Бриселу о политичком решењу.

У Македонији је, упркос надама САД и ЕУ у брзо прихватање споразума с Грчком о промени имена, референдум о том питању пропао због слабе излазности. То је изазвало нове страхове од нестабилности у земљи која је 2001. била на ивици грађанског рата.

Амерички министар одбране Џејмс Матис је иза протеста против споразума и у Македонији и у Грчкој видео руски утицај и прошлог месеца је изјавио да САД „не желе да виде да Русија (у Македонији) ради оно што је покушала у многим другим земљама“.

Русија негира да се меша у политику балканских или балтичких држава. Међутим, наводи АП, руска стратегија меке моћи добро успева у Србији, пре свега због сећања на НАТО бомбардовање 1999.

Русија је тако, пише АП, у замену за подршку Београду око Косова добила верног савезника иако Србија преговара о чланству у ЕУ.

АП такође наводи да су два руска војна обавештајца оперисала из Србије у наводном покушају да 2016. организују пуч у Црној Гори да би спречили улазак Црне Горе у НАТО.

„Били смо сведоци неуспеха референдума у Македонији. Сведоци смо тога у Босни, где је Република Српска постала бастион руских интереса. Били смо сведоци тога у Црној Гори и сведоци смо тога у Србији. Све то помаже Русима да уложе минимум и добију готово максимум из свог политичког утицаја“, навео је политички аналитичар Бошко Јакшић.

Бета