Download http://bigtheme.net/joomla Free Templates Joomla! 3
Почетак » Вести » Свет » Последица пријема тзв. Косова у Интерпол би било кршење Резолуције 1244

Последица пријема тзв. Косова у Интерпол би било кршење Резолуције 1244

Питање Косова је поделило чланице Извршног комитета Интерпола, које први пут не могу да постигну консензус о некој теми, односно о томе да ли да молбу Приштине за пријем у чланство уврсте у дневни ред предстојеће Генералне скупштине светске полицијске организације, пишу „Вечерње новости“.

Како су мишљења чланица тог тела озбиљно супротстављена, пред Генералну скупштину, чији је почетак заказан за 18. новембар, изаћи ће известилац Комитета који ће изнети аргументе свих чланица, а затим ће уследити гласање.

У Извршном комитету су „пата карте“, јер је половина чланица из земаља које не признају Косово као државу (Русија, Бразил, Молдавија, Јужна Африка, Нигерија и Алжир), а половина из држава које су стале уз Приштину (Јужна Кореја, Канада, Француска, Белгија, САД и Сингапур), наводи лист.

Какав ће исход бити на Скупштини, тешко је проценити, јер да би тзв. Косово било примљено у редове светске полицијске организације, оно би морало да придобије двотрећинску већину гласова, што Србији не иде наруку, јер се уздржани не броје.

Због тога ће, како се наводи, Београд у наредне две недеље појачати дипломатску акцију којом ће чланицама Интерпола износити став Србије и последице могућег пријема тзв. Косова.

Шеф српског Интерпола Милан Димитријевић каже за „Новости“ да би нови покушај да на Скупштини Интерпола Косово буде примљено у ову организацију био преседан и правно насиље.

„Руководство Интерпола је годинама упознавано са аргументима Србије. Последица пријема тзв. Косова би било кршење Резолуције 1244 (Савета безбедности УН), а била би прекршена и правила Интерпола, која јасно дефинишу на који начин и под којим условима неко може да постане члан“, каже Димитријевић.

Као посебно опасну околност по српске држављане, он наводи могућност да би тзв. Косово као евентуална чланица Интерпола могло да иницира потернице на којима би се нашли многи Срби.

Ако је аргумент приштинских савезника да би пријем Косова допринео сузбијању организованог криминала на овој територији, Димитријевић истиче контрааргумент — да се сарадња локалне полиције са Интерполом одвија преко Унмика још од 2002. године, пишу „Новости“.